zomnis.co.nr

[aleksandra]

Akcija "Za Život bez straha" je održana 25.novembra 2007. u vise od 50 gradova i opština u Srbiji, sa početkom u 13 sati i u trajanju od 2 sata. U akciji su učestvovali aktivisti i aktivistkinje Demokratske omladine(u daljem tekstu DO) , i obuhvatala je deljenje letaka, razgovor sa građanima/kama o problemu nasilja i načinima kojima može da se reaguje. Akcenat je stavljen na studentski deo populacije, koji predstavlja buduće donosioce odluka koje će određivati pravac u kome će se razvijati društvo u Srbiji, kao i na predstavnike medija, zbog njihove uloge u oblikovanju javnog mnjenja i podizanju svesti o značaju pitanja koja se tiču nasilja, različitosti, diskriminacije i ljudskih prava, kao temeljnih pitanja demokratije.
I ovo iskustvo je deo stalnog procesa učenja, ali i izgrađivanja poverenja i poštovanja, napora u prevazilaženju predrasuda i njihova demistifikacija, spremnosti da se poštuju i istinski čuju drugi i kada su (posebno tada) drugačiji ili nam se ne dopada ono što čujemo.
Cilj akcije je bilo podizanje svesti o postojanju nasilja nad zenama u društvu u Srbiji. Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju - Izveštaj za 2004 godinu: 23% žena obuhvaćenih anketom uglavnom je prijavilo fizičko nasilje, dok je 6% izjavilo da su bile izložene seksualnom nasilju; 22% žena koje su doživele nasilje od strane partnera pomislilo je na samoubistvo, dok je 7% ispitanica dalo negativan odgovor; 27% žena nikome nije ispričalo za nasilje koje su doživele, dok su se one koje su to učinile najčešće obratile prijateljima, a ne porodici. Znak za uzbunu je činjenica da se 78% žena za pomoć nije obratilo nijednoj instituciji, 12% ispitanica je zatražilo pomoć policije, 10% zdravstvenih službi, 6% do 9% obratilo se za pomoć centrima za socijalni rad, a 2% se javilo nevladinim organizacijama. Glavni razlog zbog kojeg su se žene obratile za pomoć (63%) je što više nisu mogle da podnesu nasilje, a 30% je bilo ozbiljno povređeno. 67% ispitanica koje su doživele fizičko nasilje nisu potražile pomoć, jer su smatrale određen vid nasilja ''normalnim'' ili ne tako ozbiljnim da bi potražile pomoć.
Ovom akcijom DO i ŽOM želi da utiče na podizanje svesti građana i građanki Srbije da nasilje nad ženama nije privatna stvar ni po svojim uzrocima ni po svojim posledicama. Nasilje nad ženama je posledica određenog društvenog konteksta i kulture nasilja i važno je raditi na uzrocima što je tesno povezano sa promovisanjem ljudskih prava. Uz to, ukazati na uticaj koje promene na globalnom nivou imaju na život u našem društvu, kao i na živote nas koji u njemu živimo. Predočiti vezu između onog što često zvuči kao apstraktna priča o nasilju nad ženama i ljudskim pravima, i svakodnevnog života pojedinca i posledica različitosti (kako god ona bila definisana).
Takođe, na realnu mogućnost da se svako u nekom momentu nađe u poziciji onog koji je različit, one koje trpi nasilje i perspektive, gde se zaštita tuđih ljudskih prava javlja kao buduća/potencijalna zaštita vlastitih. Podstaći uključivanje i društveni angažman mladih kao način preuzimanja odgovornosti za društvo u kome živimo.
Drugi nivo akcije bilo je privlačenje medijske pažnje. Uloga medija je ključna u informisanju i podizanju svesti o važnosti pitanja nasilja nad ženama,ljudskih prava i njihove zastupljenosti u javnom prostoru, kao i o načinu na koji se o njima priča.
Akcija "Za život bez straha" je takođe, bila način na koji se nastavlja, neguje i dalje razvija odnos poverenja, saradnje i uzajamnog poštovanja sa medijima i novinarima unutar medija. Ohrabriti ljude iz medija, dajući im jedan širi kontekst, da se na drugačiji, odgovorniji i senzibilisaniji način bave pitanjima koja se tiču različitosti, ljudskih prava, ali i diskriminacije i nasilja, što su problemi koji su suštinski povezani sa identitetom i mogućnostima razvoja demokratskih potencijala društva. Postaviti osnove za dalja produbljenija bavljenja ovim temama koje su od ključnog značaja za demokratsko društvo.
Cilj akcije "Za život bez straha" je da se pitanja ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, kao i nasilja nad ženama, koja jesu narastajući problemi u našem društvu, na pravi način predstave i približe javnosti, građanima/kama, medijima i institucijama. Ali i ukazati na njegove posledice i načine na koje na njega može da se reaguje. Takođe, da se pošalje afirmativna poruka, koja umesto sumornog pogleda na stvarnost daje priliku da se nešto učini, i u perspektivi stvori sigurnije društvo.